Da li je rodno odgovoran jezik zaista toliko važan i zašto da?

Sećam se kada sam se tokom učešća na projektu nekoliko godina unazad prvi put susrela sa rečenicom Ludviga Vitgenštajna “granice mog sveta su granice mog jezika” koju ću kasnije često i sama koristiti. Odmah mi je zazvučalo kao nešto što treba zapamtiti, što u mom slučaju znači da sam rečenicu istog trenutka i zapisala, ali je bilo potrebno neko vreme da razmislim o tome, i prošle su godine dok se nisam vratila na ovu stranicu u notesu. A vratila sam se onda kada me je jedna sasvim besmislena diskusija načisto izmorila, i po ne znam koji put podsetila koliko je mizoginija duboko ukorenjena u jeziku koji koristimo i koliko se isti nije menjao godinama.

Ne znam da li ste razmišljali o tome, ali na primer reč “usedelica” je imenica ženskog roda. Njen muški ekvivalent nimalo ne liči na nju i glasi “neženja”. Govore o istoj osobi, samo drugog roda. Govore o identičnoj poziciji, o osobama koje se nisu venčavale, samo što između njih nema znaka jednakosti. Slično pa ni nalik, dakle, jer je konotacija ono što sasvim menja smisao a samim tim i stav prema ovim osobama, i kladim se da nisam jedina koja je “neženju” vazda zamišljala kao kul tipa, koji je svojom odlukom (važno!) rešio da se ne ženi i ostane zauvek mlad, divlji u srcu i nesputan, a “usedelicu” kao sasvim usahlu ženu kojoj je oduzeta moć odlučivanja, pod pretpostavkom da je sigurno želela da se uda, sedela je i čekala i u tom čekanju se i usedela. Realnost je možda sasvim drugačija, pogotovo danas, ali društvo to ne zanima, i jezika što se tiče to ne može, pa eto mi čak ni danas, u 2021. godini nismo osmislili adekvatnije reči. U patrijarhalnom sistemu se vrlo jasno zna koja uloga je dodeljena kome a jezik je tu da nas suptilno (ili ne baš) na to i podseti.

Niz sličnih primera bi mogao da ide u nedogled a svi odreda potvrđuju da ono kako govorimo, i šta izgovaramo utiče na to kako razmišljamo i na koji način interpretiramo svet oko nas, i zato nije ni blizu dovoljnog što se trudimo da razbijemo kalupe roda, da budemo inkluzivni, da se borimo za jednakost, sve dok se jednaki pomaci ne vide i u jeziku. To je, ruku na srce, priličan poduhvat, budući da svi jezici, pa čak i oni rodno senzitivni koriste muški rod kao pretpostavljeni i primarni, što potvrđuje i činjenica da je naš kolektivni identitet definisan kroz muškost. U pitanju je čovečanstvo, ne recimo ženaštvo, zar ne? Ili kako bi rekla Caroline Criado Perez u svojoj knjizi Invisible Women: Data Bias in a World Designed for Men: “Videti muškarca kao ključnu jedinicu je ključni pokazatelj strukture društva”. I jeste jer je upravo na takvoj premisi i zasnovan svet koji se predugo vozio na predominantnom muškom principu.

Vrlo je suptilan način na koji nas jezik oblikuje, ali to nesumnjivo čini, i kao takav izuzetno mnogo govori o društvu koje ga koristi, i koje ga je uostalom i izmislilo. I u pravu je Vitgenštajn, naši svetovi jesu ograničeni i definisani onim što prepoznajemo u jeziku, i onim što umemo da nazovemo. Dokle on doseže, dosežemo i mi. Ono što ne umemo ili ne želimo da imenujemo, ne postoji u našoj realnosti i ostaje van granica našeg sveta. Zato i nemamo reč za “hygge” jer je koncept koji je neprevodiv na naš jezik i netipičan za ovo podneblje, kao i stotine drugih poput “weltschmertz”, “fernweh”…

Ali zato eto imamo tu sreću da naš jezik jeste rodno senzitivan, da poznaje ženski rod i kao gramatički i kao prirodni. Pitanje je onda samo zašto ga ne koristimo kako treba? Zašto nam je sasvim logično da su ženske reči rezevisane za čistačice, domaćice, bolničarke, pomoćnice, kuvarice? To nam je sasvim prirodno i nije nakaradno, ali sutkinja, psihološkinja, fotografkinja, arhitektkinja, istraživačica, advokatica jeste? Pomoći ću malo u tom rebusu. Možda zato što društvo ima istoriju učenja da svaka vrsta pomagačkih, negovateljskih poslova spada u “ženske”, dok su ovi hijerarhijski “nadmoćniji”, “važniji”, “intelektualniji”, predviđeni za muškarce?

Baš zato bi oni koji kažu da nešto “loše zvuči” da je “uništavanje jezika” ili “nasilje nad jezikom” i potpuna “izmišljotina” trebalo na prvom mestu da se zapitaju zašto su im argumenti dvostruki. Zašto nekada koriste rodno senzitivni jezik, a nekada se zgražavaju nad istim, i da pritom provere da nisu možda, samo možda, jezik nasledili uz patrijarhalne norme od kojih je nerazdvojiv?

A to sasvim fino može da se izmeni, jer je reformisanje jezika uvek moguće. U pitanju je živ sistem, baziran na društvenom dogovoru i tome što je neko nekada prema nekoj logici imenovao sve. Sada savremeni svet zahteva sitna ali izuzetno važna jezička štelovanja. Preko potreban “upgrade” i promenu koja nesumnjivo jeste moguća, samo je za nju potrebno vreme. I gestovi poput svesnije upotrebe jezika, kampanja kao što je Conversova “Break the Barriers”, infiltriranja rodne senzitivnosti u svakodnevicu. To znači da konstantno, malo po malo, zajednički i sasvim predano moramo da radimo na tome da kroz jezik direktno utičemo na promenu percepcije položaja i mogućnosti žena u društvu. Ne tako što ćemo razbucati postojeći sistem, već tako što ćemo ga prilagođavati i praviti prostora za veću inkluzivnost. I to ne za pozicije koje ne postoje, nego za sve one koje postoje ali koje nisu dovoljno vidljive. Jer pored ništa manje važnih domaćica, čistačica i kuvarica postoje i inženjerke, astronautkinje, geološkinje, i sve imaju mesto u društvu i neprocenjivu ulogu u njemu, pa je možda vreme da se umesto što dozvoljavamo da jezik kontruiše i definiše naš svet, konačno opredelimo za opciju broj dva: da svet u kom živimo, i još bolje onaj u kom želimo da živimo, modifikuje jezik. Da pomeramo granice, preispitujemo, i razmišljamo konstantno o jeziku koji koristimo, u kom ima mesta za sve.

Tekst preuzet sa: http://www.special.buro247.rs

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s