Publikacija: Budući Ustav Srbije u kontekstu Ženske platforme za razvoj Srbije

Ustav pravno definiše osnovne principe na kojima počiva politička zajednica koje su spremni da prihvate i poštuju i vlast i građani. Zašto su ovi principi, način na koji se prihvataju i pozitiviraju u ustavu jednako važni kako za pojedinca / pojedinku tako i za društvo u celini?

Oni određuju prostor slobode pojedinca /pojedinke.

Oni vlast čine mogućom samo u okvirima i granicama koje postavlja pravo (princip vladavine prava) i omogućuju slobodu individue u okvirima ustavne demokratije.

To su vrednosti (principi) na kojima počiva zajednica i koje stoga nisu domen „dnevne politike“ već se zapisuju u ustav kao osnovni i najviši pravni akt zajednice.

Upravo zbog toga se za donošenje ustava vezuje nada u dobar i pravedan politički poredak, jednom rečju u bolji život građana i građanki.

Akteri ustavotvornog procesa 

Ako je ustav osnovni i najviši pravni akt u kome građani i građanke definišu prostor slobode u zajednici i svojevrstan društveni sporazum između vlasti i građana/građanki, takvo poimanje ustava determiniše i odgovor na pitanje ko su subjekti ustavotvornog procesa.

Akteri ustavotvornog procesa ne mogu biti samo parlamentarci, niti se političke elite mogu smatrati ekskluzivnim ustavotvorcima, jer je ustav u jednakoj meri stvar građana i građanki koliko i stvar političkih elita koje ih reprezentuju.

Participativan i demokratski proses ustavne revizije pretpostavlja uključivanje ne samo parlamentaraca i političkih elita u debatu i odlučivanje o promenama ustava već i aktivno sudelovanje i drugih socijalnih aktera, pre svega građana i građanki u ustavotvornom procesu. Pravo je građana i građanki da aktivno i neposredno sudeluju u ustavnoj debati i dijalogu o ustavnom identitetu zajednice i odlučuju o tome u kakvoj će zajednici živeti.

Kao dio ove publikacije je i prilog koji predstavlja radni materijal koji može služiti kao osnova za sagledavanje ustavnih garancija i načina ustavnog regulisanja rodne ravnopravnosti u komparativnoj ustavnosti. Cilj zbog koga je ovaj prilog pripremljen je uvid u iskustava komparativne ustavnosti i način na koji se u u ustavima reguliše rodna ravnopravnost i najvažnija pitanja značajna za ovu oblast, kako bi se u kontekstu rešenja koja sadrži Ustav Republike Srbije, kao i principa utvrđenih u Ženskoj platformi za razvoj Srbije i ključnih prepreka za njen razvoj identifikovanih u  Platformi u čijoj osnovi je rodna (ne)ravnopravnost, otvorila debata o promenama Ustava Republike Srbije koje i definisala najvažnija pitanja vezana za rodnu ravnopravnost koja bi trebalo regulisati u Ustavu Republike Srbije.

U ovom prilogu fokus je u oblasti rodne ravnopravnosti bio samo na ustavnim odredbama koje se eksplicitno odnose na rodnu ravnopravnost. Odredbe formulisane kao opšte garancije prava (npr. svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu i sl.), bez preciziranja njihove rodne dimenzije nisu obuhvaćene. Kao najvažnija pitanja značajna za sagledavanje konstitucionalizacije rodne ravnopravnosti izdvojeno je posebno ustavno regulisanje sledećih pitanja:

            – Ravnopravnost žena i muškaraca i eksplicitna zabrana diskriminacije po osnovu pola;

            – Princip socijalne pravde, politika jednakih mogućnosti i posebne mere;

            – Sloboda odlučivanja o rađanju, reproduktivna prava i njihova zaštita;

            – Porodica, brak i roditeljstvo;

            – Politički život;

            – Socijalna sigurnost, pravo na rad i zaštita na radu;

            – Rodno senzitivni budžet;

            – Rodno senzitivni jezik;

            – Zaštita dostignutog nivoa prava;

            – Posebne garancije pojedinih prava (sloboda kretanja i nastanjivanja; pravo na azil i zabrana proterivanja; pravo na služenje vojnog roka)

Kao primeri komparativne ustavnosti korišćeni su ustavi (ukupno 20) evropskih država: Austrija, Belgija, Bugarska, Crna Gora, Danska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Makedonija, Nemačka, Poljska, Portugalija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Španija, Švedska i Švajcarska). Pri izboru ustava, vodilo se računa da se zadovolji nekoliko kriterijuma, a pre svega: da se obuhvate ustavi članica Evropske unije; ustavi bivših socijalističkih država, sada članica Evropske unije; ustavi zemalja okruženja; ustavi zemalja koje su u procesu pregovora sa evropskom unijom; ustavi evropskih država koje nisu članice Evropske unije i konačno ustave zemalja sa kojima je Srbija, sve do raspada SFRJ bila u zajedničkoj državi. Ovakav izbor ustava čije su norme u izvornom obliku sadržane u ovom prilogu omogućuje da se u različitim društvenim i političkim kontekstima u kojima su oblikovana ustavna pravila, sagledaju konkretna ustavna rešenja u širem svetlu. Uvid u komparativnu ustavnost, sa jedne strane i konkretna rešenja u Ustavu Republike Srbije i njihovo upoređivanje pruža mogućnost da se na osnovu širih saznanja, kroz široku debatu formulišu predlozi koje odredbe bi trebalo da nađu svoje mesto u Ustavu Republike Srbije.

Kompletnu publikaciju „Budući Ustav Srbije u kontekstu Ženske platforme za razvoj Srbije“ autorice prof. dr Mirjane Pajvančić možete pročitati OVDJE

Napomena: Prilikom preuzimanja teksta, obavezno navesti autoricu i link sa koga je preuzet tekst ili dio teksta

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s