Ustav (ne)koči reforme na putu ka EU!

1601sm_ocp_w380_h255Nema samo Bosna i Hercegovina problem sa otvorenim procesima Ustavnih reformi. Srbija se takođe suočava sa problematičnim Ustavom koji je najvažnije kočnica EU reformi.

Ostaje da se vidi koliko će planirane izmjene Ustava Srbije na putu ka EU integracijama zahvatiti u rodnu dimenziju. Bosna i Hercegovina na tom polju bilježi pomake kroz incijativu “Građanke za ustavne promjene”, koja je 2013. godine prepoznala rodne deficite postojećeg Ustava BiH i kreirala dokument Platformu ženskih prioriteta  koja bi, ukoliko se prihvati, Ustavu BiH dala kategoriju rodno-odgovornog.

“Poglavlje 23 u okviru pristupnih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji moglo bi da bude otvoreno krajem ove godine, govore neformalne najave iz Brisela. Međutim, sasvim je izvesno da ti pregovori neće biti okončani bez obimne promene Ustava Srbije. Stručnjaci kažu da je upravo najviši pravni akt – najveći kočničar reformi.

Sudije i tužioci nisu nezavisni, podložni su političkim uticajima i nisu dovoljno obučeni za rad, pravosuđe je sporo, a izmene nosećih zakona previše česte – to su osnovne primedbe koje je uputila Evropska komisija. Prvi problem leži u Ustavu, slažu se sagovornici N1.

“Naš ustav praktično osigurava politički uticaj na naše pravosuđe”, smatra Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije.

Prema Ustavu, Skupština Srbije bira sudije i tužioce na prvu funkciju, ali i predsednike sudova i članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Članovi tih strukovnih tela biraju ostale sudije i tužioce, pa se na taj način stvara začarani krug uticaja izvršne na sudsku vlast. Primedbe Evrope na taj deo ustava, koje su stare koliko i sam ustav, konačno su prihvaćene.

“Na izmenama Ustava se radi i planirano je do 2017. da dođe do prve izmene Ustava i to na osnovu preporuka koje su date od Venecijanske komisije, ali i posebne grupe koja je formirana u skupštini i koja radi na ovim dokumentima”, kaže šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević.

Za razliku od Sbrije, u nekoliko država zapadne Evrope, garancije nezavisnosti sistema su znatno slabije od onih kakve se očekuju od Srbije, pa u Holandiji, na primer, ministar pravde bira sudije i tužioce. Međutim, društvo je zrelije i svesnije, kažu u strukovnim udruženjima.

Kod nas postoji neka vrsta tradicije ili političke kulture “uticaja na pravosudni sistem”. Pravosuđe se često shvata kao oruđe politike, a odluke sudova i javnih tužilaca kao sredstvo političke borbe. To bi moralo da se promeni”, kaže Goran Ilić.”

Preuzeto sa portala rs.n1info.com

Advertisements